Ostala sam bez mame sa 15 godina, a ubrzo nakon njene smrti tata se oženio drugom, tako da sam na neki način i njega izgubila. Sad posle 5 godina i dalje me boli isto kao i prvog dana, volim da se setim nje, da pricam sa njoj, zvuči ludo, ali često odem na grob i pričam kao da je pored mene.
Na trenutke, zbog raznih životnih obaveza bude malo lakse, al ‘ uvek je prisutan osecaj praznine. Verenik mi govori da sam luda i da nisam jedina koja je izgubila majku. Prije 10 dana je bila godišnjica mamine smrti te zbog toga nisam željela da idem sa njim na piće. Sav se razbesneo i tada mi je opsovao pokojnu majku.
Preko tih reči mu ne mogu preći. DANIMA ZIVKA, ŠALJE PORUKE IZVINJAVA SE, ALI NE MOGU MU OPROSTITI… Teško mi je, zaista ga volim i to mi je već druga, ako računam i tatu, treća osoba u životu koju volim, a koju gubim 🙁 Mislim da sam prokleta i da bih trebala život provesti sama, jer moja ljubav prema nekom i sreća mi uzrokuje bol i samo bol 🙁
Nema komentara:
Objavi komentar